mapa

U rimsko doba je sa neba pala velika cisterna. Oni nisu znali šta da rade sa tom cisternom. Nisu imali gde da je sklone, a bojali su se možda je iz svemira neki traojanski konj koji je došao da ih osvoji. Morali su nekome da uvale tu cisternu. Ali niko nije hteo da je ima u svom dvorištu. E pošto su Rimljani imali neke čudake u svom mestu, a to su bili neki novi klinci hrišćani, novopečeni neki, oni su rešili da cisternu to svemirko čudo, neprijateljsko oružje zavale hrišćanima. TI klinci su se skupljali u nekoj rimskoj kućici i zvali su je bazilika. A ta ti je bazilika bila isto što i rimska kuća i od isto narvno materijala tog doba. I došao je rimski glavni kurac on se zvao Justinijan prvi i rekao im da tu gde se oni sastaju u njihovoj bazilici gurnu im u dvorište cisternu. Međutim hrišćani nisu ni hteli da čuju za to jer ta cisterna je imala 138/146 sa 65 metara, kako će od nje u baziliku na bogomolju ići. E onda se doseti Justinijan prvi i rekao im da gurnu ispod bazilike cisternu jer su imali veliki podrum a zauzvrat daće im bojice da boje crkvu. I oni pristadoše i rimljani uvališe veliku cisternu ispod Bazilike.  E sad pošto je ispod te bazilike bila zatrpana, Rimljani su to cisternu prozvali Cisterna Bazilika ili Bazilika Cisterna igra reči do sutra. A zapravo sam naziv je lud. Cisterna bazilika nema uopšte smisla. Pošto je bazilika crkva i to hrišćanska crkva ali građena u stilu rimskih kuća i materijala, kako može cisterna da bude ranohiršićanca crkva-bazilika.  A sada ako uzmem da na grčkom Bazilika znači Kraljeva dvorana, ispada da je sada dvorana gde žive kraljevi zapravo cisterna. A kad promislim ni bazilika svetog Petra u Rimu nije bazilika nego je samo izgražena na mestu gde je nekada bila bazilika.

Prošlo je mnogo godina i ja sam prolazio pored crkve Aja Sofija i ostataka hipodroma vizantije. I tu izmedju sofije i hipodroma video sam rupu. Ali pored rupa stajala je jedna žena koja se zvala Gorgona. Ta Gorgona je bila izrazito ružno žena, takoreći nakaza. Lice Gorgone je bilo skroz izborano, nos spljošten a nozdrve široke, u ustima kao da je imala očnjake umesto zuba. A kosa je imala pramenove kao repove zmija. Upitala me je gde ću. A ja sam rekao da hoću da vidim šta se nalazi dole. Počela je da mi nešto čudno priča, vratila me u vreme kada nije bila na tom mestu ni bazilika, ni cesterna nego još u vreme pre toga, kada je počeo da se gradi antički hram. Moje rodjake iz prošlosti, počela je Gorgona, bile su tri sestre, Gorgona Steno, Gorgona Eurijala i Gorgona Meduza. U tom mestu su vladale strašne te tri sestre. Bile su tako opasne da su ih se svi pašili, Stena je bila najstarija imala je gvozdene ruke, otrovne zube i mesto kose zmije otrovnice na glavi. Ubila je toliko ljudi koliko Meduza i Eurijala nisu zajedno. Bila je najsvirepija od sestara Gorgona i besmrtna. Eurijala je takođe bila besmrtna, i ostao je poznat njen uzvik bola za jedinom smrtnom sestrom Meduzom. Eurijalin glasan krik plač za Meduzom. Meduza je bila jedina smrtna. Imala je zmije umesto kose i zube kao vepar. Njen pogled je mogao da skameni ljude. Ona je bila lepa sve dok se nije zavela Posejdona u njegovom hramu pa ju je njegova žena Atina kaznila. Meduzu je ubio Persej, pa je Eurijala kriknula. Persej Vidjevši Meduzin odraz u štitu, mogao joj je sigurno prići i odsjeći glavu, a da ga ne skameni njezino lice. Druge su ga dvije Gorgone - Stena i Eurijala, besmrtne Meduzine sestre - slijedile, ali pobjegao je uz pomoć svoje kacige nevidljivosti. Ubio ju je jer je hteo na banket, na koji si mogao doći sa konjem, a on je obećao meduzinu glavu. Od njene krvi nastao je pegaz. Rekla mi je kada uđeš videćeš dva stuba po liku Meduze, znaj to je moja rođaka. Ušao sam u nju i našao se u podzemnoj cisterni. Onoj istoj cisterni što je u 6 veku Justinijan prvi zavalio hrišćanima. Dok sam se spuštao na samom ulazu sam pročitao ispisane reči na turskom Yerebatan Sarnıcı - potopljena cisterna. Kada sam se spusti unutar cisterne je bila voda pa sam morao da ostanem na kapitelu - gornjem ukrasnom delu stuba. Pošto nisam mogao da hodam po dubokoj vodi, prebacivao sam se sa kapitela na kapitel. Hteo sam da izadjem na drugu stranu cisterne bazilike. Sa kapitel na kapitel a jednom redu je bilo 28 stubova i takvih 12 redova i to kad jebote pomnožiš dobiješ 336 stubova. Dvadeset osam stubova kada sam prešao dupe me zabolelo, svaki stub je klizio jer je bio mermeran. Kapiteli su mi već dojadili. Kada sam prešao 12 redova po 28 stubova više ruke nisam osećao i na 336 stubu najzad poslednji. Zaista sam kako mi je ona žena Gorgona na ulazu rekla video dva stuba Meduze i shvatio da je pre bazilike, cisterne ovde bio antički hram.